Размещено на портале Архи.ру (www.archi.ru)

06.09.2021

Да Хён Чон. Борис Иофан и позднесоветская историзация архитектуры реализма. Da Hyung Jeong. Boris Iofan and the Late Soviet Historicization of Socialist Realist Architecture

Примечательным аспектом советской архитектурной историографии является реабилитация социалистического реализма. Оценка стиля, представленная в каталоге советской выставки на Венецианской архитектурной бьеннале 1991 г., гласит: «В настоящее время развитие архитектуры в любом случае связано с реанимацией исторической памяти. Вот почему опыт 1930 – 1950-х гг. сегодня так интересен – хорошо известно, что даже опыт с отрицательным результатом способствует творческой практике». В конце 1970-х гг. произошел важный историографический сдвиг, заложивший основу для этой реабилитации. Изначально являвшаяся панегириком модернистского авангарда, серия книг «Мастера архитектуры» в 1978 г. уделила внимание А.В. Щусеву, тогда же была опубликована книга И.Ю. Эйгеля «Борис Иофан». В предисловии к монографии Эйгеля А.В. Рябушин выявляет «параллели и аналогии» между «концептуальными подходами и принципами», принятыми Иофаном, Щусевым и другими, – и теми, которых придерживаются современные автору советские архитекторы, убежденные в невозможности «архитектуры вообще» и в необходимости для архитектуры «генерировать образы жизни советского народа, его традиций и культуры». Критика бесхарактерной, аскетичной архитектуры, проводимая Рябушиным и Эйгелем, предлагает сравнение с западным постмодернистским дискурсом, особенно с критическим регионализмом, что обретет особый интерес в свете того, что такие выдающиеся архитекторы, как Альдо Росси и Паоло Портогези, открыто признавали, что черпают вдохновение из архитектуры советского социалистического реализма.
 
Boris Iofan and the Late Soviet Historicization of Socialist Realist Architecture
A notable aspect of late Soviet architectural historiography is the rehabilitation of Socialist Realism. The following assessment of the style, which appeared in the catalogue for the Soviet exhibition at the 1991 Venice Architecture Biennale, is telling: “At present, architectural development is in any case linked with the reanimation of historical memory. That is why the experience of the 1930s-1950s…is so interesting today — it is well known that even an experience with negative results enters on the credit side of creation practice.” In the late 1970s, an important historiographical shift occurred and set the stage for this rehabilitation. Originally a panegyric on the modernist avant-garde, the book series Masters of Architecture (Mastera arkhitektury) focused its attention on A. V. Shchusev in 1978, the year that also saw the publication of I. Iu. Eigel’’s Boris Iofan. In his preface to Eigel’’s book, A. V. Riabushin discerned “parallels and analogies” between the “conceptual approaches and principles” adopted by Iofan, Shchusev and others and those that today’s Soviet architects, convinced of the impossibility of “architecture in general” (arkhitektura voobshche) and the necessity of architecture “generating images of the life of each Soviet nation, its tradition and culture” (obrazy zhizni naroda, ego traditsii, kul’tury), seemed poised to adopt. The critique of characterless, ascetic architecture mounted by Riabushin and Eigel’ invites comparison to Western postmodern discourse, particularly critical regionalism, especially given that luminaries like Aldo Rossi and Paolo Portoghesi openly admitted inspiration from Soviet Socialist Realist architecture.